ISTANBUL, ZAGREB 18.08.2005.

Noć u pretrpanoj sobi je nekako i prošla. Ovo dvoje Talijana se sa svojim malim noćnim šaputanjima ponašalo kao da su sami u prostoriji ili kao da su svi u dubokoj komi. Moji lutalački sati po Istanbulu bližili su se kraju, čak mi se ništa nije ni dalo više obilaziti. Jedini smjer kretanja koji je dolazio u obzir bio je aerodrom. Uzeo sam stvari u garderobi i napokon se ukrcao na zadnji let na ovom putovanju.

Ne znam da li su turski piloti ova dva zadnja dana nešto slavili ali i ovaj je prilikom uzlijetanja malo čudno vrludao dok nije dostigao određenu visinu.

U Zagrebu, klasika: avion je stigao taman na knap tako da sam jedva stigao na aerodromski bus. Ovaj bus je opet isto stigao taman na knap tako da sam jureći uletio u međugradski bus koji me napokon trebao odvesti doma. Toliko sam jurio s prijevoza na prijevoz da nisam stigao niti pošteno udahnuti.

Jednom kod kuće i ovo putovanje je došlo do kraja. Po dobrom starom običaju, još u busu za doma sam si razmišljao kamo bi mogao iduće godine.

Možda ti se putopis svidio... možda te udavio. Kako god, klikom na donju sličicu imaš priliku umornom putniku platiti pivu i poboljšati si karmu, ili davežu dati za otrov i time učiniti svijet boljim mjestom za život. U oba slučaja, popiti ću jednu i u tvoje zdravlje. Hvala :-)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sva prava pridržana © 2008 mojputopis.com

Naslovnica
Putopisi
Slike
Ostalo
Planiranje
Suputnici
O autoru
Kontakt